U procesu projektovanja efikasnih sistema ventilacije, jedno od ključnih pitanja je identifikovanje tzv zone izduvnog i dovodnog vazduha. Zahvaljujuci tome, unutar objekta se može stvoriti odgovarajuca mikroklima, koja poboljšava udobnost života i pozitivno utiče na zdravlje ljudi. Kako ispravno označiti pojedinačne zone?
Pogledajte ventilatore u Onninen veletrgovcu
Gde treba da se dovodi vazduh za ventilaciju?
Pod dovodnim vazduhom se podrazumeva spoljašnji vazduh koji se dovodi u unutrašnjost zgrade, u prostorije, kako u porodičnim i višeporodičnim kucama, tako iu javnim zgradama, poslovnim zgradama, industrijskim halama i sl. Vazduh se dovodi pomocu ventilacije. sistema ili specijalnih otvora za dovod .
Ventilacioni vazduh treba da bude doveden u vecinu objekata. Iako se o ovoj temi često govori u kontekstu stambenih prostorija, ne možemo zaboraviti na kancelarije, konferencijske sale, javne objekte, kao i zajedničke prostore zgrada, uključujuci stepeništa i hodnike.
Kako odrediti zone dovodnog i odvodnog vazduha?
Za pravilan rad sistema najvažnija je odgovarajuca lokacija pojedinačnih dovodnih i izduvnih zona. Od toga zavisi količina razmene vazduha, a samim tim i efikasnost čitavog sistema. Prilikom projektovanja, lice odgovorno za izradu plana rasporeda elemenata mora uzeti u obzir određene faktore koji imaju značajan uticaj na protok vazduha. Obezbeđivanje spoljašnjeg vazduha je posebno važno u prostorijama u kojima boravi veci broj ljudi (kao što su kancelarije, au slučaju kuce ili stana, na primer dnevna soba).
Zauzvrat, izduvne zone moraju uvek biti locirane na mestima koja su posebno izložena kontaminaciji. Primeri uključuju: tehničke prostorije, ali i kuce, nisu oslobođene takvih zona, gde se beleži vece zagađenje vazduha u kuhinji i kupatilu.
Veoma je važno da se izduvni vazduh ne meša sa vazduhom u dnevnim sobama. U tu svrhu potrebno je odrediti protok vazduha ventilacije za zgradu. Dizajn treba da obuhvati pravac protoka od čistih ka prljavim zonama. Tada govorimo o tzv princip gradijenta čistoce vazduha.
Prilikom izrade dijagrama treba uzeti u obzir i razlike u pritisku. Tamo gde se dovodi spoljna struja vazduha, pritisak uvek treba da bude nešto veci nego na drugim mestima. Ovo olakšava da se izbegne ulazak kontaminacije u izduvne zone.
U nekim situacijama potrebno je dodatno ugraditi mehaničku ventilaciju. Obavezno je uglavnom u visokim zgradama, gde efikasnost gravitacione metode nije efikasna. Specijalni ventilatori se koriste u izduvnom sistemu kako bi se olakšalo uklanjanje zagađenog vazduha napolje gde je protok izduvnog vazduha premali.
Mehanička ventilacija se takođe koristi za bolju kontrolu dovodnog i odvodnog vazduha u savremenim sistemima koristeci, između ostalog, jedinice za rekuperaciju toplote . Rekuperator , koji se naziva i izmenjivač toplote, odgovoran je za rekuperaciju toplote iz vazduha koji se izbacuje spolja. Toplota vam omogucava da zagrejete struju dovodnog vazduha, što vam omogucava da povecate njegovu temperaturu. Rekuperacija vam stoga omogucava da poboljšate energetsku efikasnost celog sistema. Odgovarajuci stepen protoka takođe zahteva upotrebu elemenata kao što su ventilacioni otvori i drugi instalacioni elementi neophodni za pravilan rad.
PN83/B-03430 standard i potreba za količinom dovedenog vazduha
Potreba za snabdevanje i uklanjanje vazduha iz prostorija je zakonski regulisano pitanje. U skladu sa standardom PN83/B-03430, ventilacija stambenih zgrada, zgrada kolektivnog stanovanja i javnih komunalnih objekata - Uslovi. Odredbe dokumenta odnose se na zahteve vezane za prirodnu (gravitaciju) i mehaničku ventilaciju svakog objekta kako bi se obezbedio najviši nivo bezbednosti ljudi koji borave u objektu.
Pravila koja su formulisana veoma precizno regulišu pitanja koja se odnose na dovod svežeg vazduha i odvođenje iskorišcenog vazduha. Trenutno važeci propisi navode da minimalna količina dovedenog vazduha zavisi pre svega od tipa prostorije.
Najrestriktivnije odredbe važe za kuhinju. U zavisnosti od tipa šporeta koji se koristi, iznosi čak 70 m³/h za sobe sa štednjakom na gas, a 50 m³/h za sobe sa električnim šporetom. U slučaju kupatila i odvojenih toaleta, zahtevi su podjednako visoki i količina vazduha treba da bude najmanje 50 m³/h. Za ostale prostorije postavljaju se nešto niži zahtevi. Pretpostavlja se da u stambenim prostorijama, odnosno onim u kojima borave ljudi, dotok zavisi i od broja ljudi koji borave i da ne bi trebalo da bude manji od 20 m³/h po osobi ako se u objektu koristi gravitaciona ventilacija. Manje, 15 m³/h, može se isporučiti u prostorije kao što su garderoba ili ostava gde nema spoljnih prozora.