Jedna od metoda spajanja metalnih elemenata je gasno zavarivanje. Koja je metoda i kako pravilno izvršiti proces gasnog zavarivanja? Za koje materijale je gasno zavarivanje najbolja metoda?
Proverite mašine za zavarivanje kod veletrgovca Onninen
Šta je gasno zavarivanje?
Gasno zavarivanje je proces spajanja materijala pod uticajem toplote koju stvara plamen gasnog gorionika. Ovo stvara izdržljiv i izdržljiv spoj. Gasno zavarivanje koristi opremu koja generiše veoma visoke temperature. Izvor toplote je gorionik zapaljenog gasa, koji omogucava mešanje gasova u odgovarajucoj proporciji.
Proces sagorevanja gasa je rešenje sa mnogo prednosti. Jedna od najvažnijih je svestranost upotrebe, jer se zahvaljujuci gasnom zavarivanju mogu spajati materijali poput čelika i bakra, a može se koristiti i za spajanje obojenih metala kao što je aluminijum. Sam uređaj za zavarivanje nije veliki, tako da ga nije teško pomeriti.
Takođe ne zavisi od izvora napajanja, tako da se može koristiti na raznim mestima. Prilikom izrade vara, zavarivač može precizno da kontroliše temperaturu dodatnog metala koji se koristi za spajanje elemenata.
Kako tačno zavariti gasom?
Da biste efikasno zavarili gasnom metodom, bice vam potrebni alati za zavarivanje i odgovarajuce veštine. Zavarivanje acetilenom je metoda koja zahteva visoku preciznost i mere bezbednosti.
Najvažnije je pripremiti opremu. Bice vam potreban rezervoar za gas, gorionik, creva i regulatori pritiska. Pre nego što počnete sa zavarivanjem, moracete da pripremite materijal za spajanje. Proces zavarivanja ce biti efikasan ako je površina čista i na materijalu nema nikakve kontaminacije, npr. mrlje od rđe ili masnoce. Nakon temeljnog čišcenja, takođe treba proveriti pristajanje komponenti. Da biste napravili precizne spojeve, vredi koristiti dodatna rešenja, kao što su stege ili magneti.
Nakon pokretanja gorionika, veoma je važno pravilno podesiti plamen gorionika na željenu veličinu plamena. Pravilna regulacija količine sagorelog acetilena je veoma važna, jer smeša ne može biti ni prebogata (redukciona) ni previše siromašna (oksidirajuca). Iskusni zavarivač ce lako prepoznati optimalnu vrstu plamena, a to je plava i konusna.
Prilikom gasnog zavarivanja važno je održavati odgovarajucu udaljenost plamena od zavarene površine. Ovo je ključno jer visoka temperatura može oštetiti zavar i uzrokovati curenje. Ako se plamen drži preblizu, postoji problem sa prekomernim i nekontrolisanim topljenjem materijala za zavarivanje. Međutim, ako je ovo rastojanje preveliko, bice preslabo zagrejano. Plamen gorionika treba polako pomerati duž linije zavarivanja kako bi se obezbedila optimalna pokrivenost spoja sa zavarom.
Zavarivač pravi kružne ili cik-cak pokrete tako da se toplota ravnomerno raspoređuje. Dodatni materijal, kao što je šipka za zavarivanje (žica), treba uneti na mesto gde plamen zagreva i topi ivice spojenih elemenata. Ovde je veoma važno da se šipka topi direktno u spoj, ispunjavajuci ga.
Prilikom završetka procesa sagorevanja, veoma je važno postepeno isključiti gorionik, prvo isključiti acetilenski ventil, a tek onda ventil za kiseonik. Pripremljeni spoj treba ostaviti da se prirodno ohladi, ovaj proces ne treba ubrzavati, jer može negativno uticati na svojstva i dovesti do pucanja ili deformacije materijala. Prilikom pregleda veziva prvo treba izvršiti vizuelnu, a zatim procenu čvrstoce.
Koji materijali su najbolji za zavarivanje gasom?
Gasni zavarivači su savršeni za zavarivanje tankih limova. Zagrevanje plamenom koji nastaje tokom procesa sagorevanja zahteva mnogo strpljenja, to je metoda u kojoj se rad ne može ubrzati gorionikom. Spajanje metala mora biti precizno i izvedeno u skladu sa poslovnikom.
Metode gasnog zavarivanja su pogodne za spajanje samo odabranih materijala. Koristi se za izradu niskougljeničnih legura (blagi čelik), nerđajuceg čelika, aluminijuma, bakra i njegovih legura, legura nikla, alatnog čelika, magnezijuma i njegovih legura, cinka i njegovih legura. Tehnika gasnog zavarivanja takođe vam omogucava da zavarite liveno gvožđe, ali zbog specifičnih svojstava i debljine materijala, zavarivač mora imati velike veštine. Tamo gde nije moguce koristiti gasne tehnike, može se koristiti i inverterska mašina za zavarivanje .