Izbor pravog gasnog kotla za instalaciju podnog grejanja je ključna faza koja ima ogroman uticaj na efikasnost, ekonomičnost i pouzdanost celog sistema grejanja. Podno grejanje se značajno razlikuje od klasičnih metoda grejanja prostorija, kao što su radijatori, i postavlja posebne zahteve prema kotlu u pogledu radnih parametara. Izbor pravog kotla vam omogucava da optimizujete troškove rada, obezbeđujete toplotni komfor i smanjujete rizik od kvarova koji nastaju usled rada sa neodgovarajucim parametrima.
Proverite kotlove i peci kod Onninen veletrgovca
Izbor gasne peci u zavisnosti od površine podnog grejanja
Zagrejana površina direktno utiče na potražnju za toplotnom snagom, a samim tim i na izbor odgovarajuce snage kotla. Što je veca površina podnog grejanja, veca je potražnja za toplotnom energijom. Gasne kotlove treba izabrati na osnovu energetske analize zgrade, koja uzima u obzir:
- Vrsta i debljina izolacije zgrade – dobro izolovani objekti zahtevaju manje toplotne energije od onih sa manje izolacije.
- Vrsta i namena objekta - jednoporodične kuce, višeporodične zgrade i poslovni prostori mogu imati različite toplotne zahteve.
- Lokacija zgrade - lokalna klima, odnosno prosečne spoljne temperature, mogu značajno uticati na potražnju za toplotom.
Moderne, dobro izolovane zgrade obično zahtevaju 30-50 V po kvadratnom metru, dok u starijim, manje izolovanim zgradama ove vrednosti mogu dostici i do 100-120 V/m². Na primer, za površinu do 100 m² dovoljna je gasna pec snage 6-10 kV, dok su za površinu od preko 150 m² potrebni kotlovi minimalne snage 15-20 kV. preporučeno. U slučaju velikih zgrada, povoljno rešenje je izbor kotla sa širokim opsegom modulacije snage, što omogucava prilagođavanje uređaja promenljivim toplotnim uslovima, minimizirajuci gubitke energije.
Da li je kondenzaciona ili pulsirajuca gasna pec za podno grejanje bolji izbor?
Odluka između kondenzacionog i pulsirajuceg kotla za podno grejanje zavisi od različitih faktora, ali oba tipa dobro funkcionišu u ovoj vrsti instalacije jer su dizajnirani da rade na niskim temperaturama - što je ključno za sisteme podnog grejanja.
Kondenzacioni kotao se često bira za podno grejanje zbog njegove visoke efikasnosti, lake dostupnosti i proverene tehnologije. Radi na principu povrata toplote iz izduvnih gasova, što mu omogucava da postigne efikasnost od 100-110%. Ovi kotlovi su idealni za rad na nižim temperaturama, što savršeno odgovara zahtevima podnih sistema gde temperatura vode obično dostiže 30-50°C. Pored toga, napredna tehnologija modulacije snage omogucava precizno prilagođavanje rada kotla trenutnoj potražnji za toplotom, što se pretvara u uštedu gasa.
Impulsni kotao koristi naprednu tehnologiju koja se zasniva na impulsnim eksplozijama mešavine gasa i vazduha, omogucavajuci potpuno korišcenje toplote sagorevanja. Zahvaljujuci tome postiže se veoma visoka termička efikasnost, do 109-110%, uz istovremeno nisku potrošnju gasa. Ovi kotlovi imaju malo pokretnih delova, što smanjuje rizik od kvara i može smanjiti troškove održavanja. To su uređaji koji štede energiju, ali njihova tehnologija još nije toliko rasprostranjena kao kondenzacioni kotlovi, što može značiti vecu cenu kupovine i teži pristup servisu.
Za vecinu korisnika podnog grejanja, kondenzacioni kotao ce biti pogodnije i svestranije rešenje, uglavnom zbog svoje široke dostupnosti, proverene tehnologije i nižih početnih troškova.
Niskotemperaturne peci za podno grejanje
Niskotemperaturne peci su dizajnirane da rade u sistemima gde temperatura napojne vode ne prelazi 50°C. Ovi uređaji su savršeni za instalacije sa površinskim grejanjem , kao što je podno grejanje, koje zahtevaju niskotemperaturne izvore toplote. Najčešce birane niskotemperaturne peci za podno grejanje su kondenzacioni kotlovi, kotlovi na biomasu i toplotne pumpe.
Prednosti niskotemperaturnih peci uključuju visoku energetsku efikasnost, što znači smanjenje operativnih troškova zahvaljujuci njihovom radu u niskotemperaturnim sistemima grejanja. Takođe su ekološki više od tradicionalnih kotlova na ugalj jer emituju manje zagađivača i smanjuju emisiju CO2, što ih čini ekološki prihvatljivim.