Zaštita od prenapona je od velikog značaja u pogledu obezbeđivanja električnih instalacija, ali zapamtite da njena efikasnost zavisi od pravilnog izbora i instalacije. Greške napravljene u ovoj fazi mogu biti veoma ozbiljne, što dovodi do ozbiljnih kvarova, oštecenja opreme, pa čak i pretnji po bezbednost ljudi. Jedan od problema je nedostatak razmatranja nivoa izloženosti gromu i opasnosti od prenapona, što rezultira pogrešnim izborom zaštitnih uređaja. Još jedan nedostatak može biti neodgovarajuci nivo prenapona na granicama zaštitnih zona, što značajno slabi efikasnost zaštite. Ostale greške uključuju i nepravilan raspored odvodnika različitih klasa i neodgovarajucu dužinu kablova koji se koriste za njihovo povezivanje. Upravo ovim pitanjima cemo se baviti u ovom članku.
Proverite odvodnike prenapona kod veleprodajca Onninen
Neuzimanje u obzir stepena izloženosti opasnostima od groma i prenapona
Kao što je pomenuto u uvodu, jedna od najozbiljnijih grešaka pri izboru zaštite od prenapona je nedovoljna analiza nivoa opasnosti od groma i prenapona kojima je dati objekat izložen. To je zato što svaka zgrada ima različite potrebe za zaštitom, koje zavise od različitih faktora, kao što su lokacija, visina i vrsta konstrukcije.
Ovde nisu od malog značaja ni vremenski uslovi - učestalost oluja u određenom području. Prirodno je da su visoke zgrade i objekti koji se nalaze na otvorenim prostorima, posebno daleko od drugih zgrada, podložniji udarima groma. Stoga su im potrebne više klase zaštite od groma.
Bez ove analize, teško je odabrati odvodnike prenapona odgovarajuce vrednosti i efikasnosti. To može dovesti do neodgovarajuce zaštite. Shodno tome, kada dođe do jakih udara groma ili naglog povecanja napona, instalacija i uređaji povezani na nju su ozbiljno izloženi oštecenjima. Pravilno odabrani odvodnik prenapona je stoga od velikog značaja ovde.
Neodgovarajuci nivo prenapona na granici zašticenih zona
Još jedna veoma ozbiljna greška pri projektovanju zaštite od prenapona jeste nepravilno podešavanje nivoa prenapona na prelazima između unutrašnje i spoljašnje zaštitne zone. Princip gradacije zaštite zahteva upotrebu različitih klasa odvodnika prenapona - klase B, C, D, na odgovarajucim mestima. Ovo služi za zaštitu opreme koja se nalazi u zonama sa različitim nivoima rizika.
Na primer, odvodnik prenapona tipa 1 B se instalira na početku sistema, tako da je njegov zadatak da zaštiti instalaciju od direktnog dejstva udara groma. Kod odvodnika prenapona klasa C i D, to je drugačije. Oni se koriste dublje u instalaciji kako bi efikasno smanjili manje prenapone.
Stoga je izuzetno važno pridržavati se ovog principa, jer izostavljanje klase može dovesti do opasne situacije kada energija udarnog napona nije potisnuta, vec prelazi u sledece faze instalacije. Ovo je ozbiljna pretnja uređajima i komponentama. Zato se setimo da je ovo zaštita celog sistema.
Nepravilno postavljanje limitera različitih klasa
Pitanje izbora pravog odvodnika prenapona je izuzetno važno i u drugim slučajevima, posebno ako pogrešno rasporedimo odvodnike različitih klasa. Ovo je ozbiljna greška koja negativno utiče na celu instalaciju. Kao što smo pomenuli u prethodnom pasusu - svaki odvodnik ima drugačiji zadatak, zbog čega moraju biti tamo gde im je mesto. U suprotnom, možemo očekivati velike probleme sa prenaponima. Uzimajuci ovo u obzir, uvek imajmo na umu da odaberemo odvodnik prenapona prema njegovoj nameni.
Rešenja klase B moraju biti postavljena na glavnom ulazu u instalaciju zgrade, što ce zaštititi instalaciju od direktnih udara groma. Na taj način neutrališu najvece prenapone. Sledeca - iz klase C, postavljaju se bliže uređajima u međuzonama. Na ovaj način štite od prenapona koji se prenose dalje u instalaciji. Odvodnici klase D su namenjeni za konačnu zaštitu, instaliraju se direktno pored najosetljivijih uređaja, kao što je elektronska oprema. Vrlo često se generalno nazivaju odvodnicima prenapona jednosmerne struje .
Nedovoljna dužina kablova koji se koriste za povezivanje odvodnika prenapona
Izuzetno značajan nedostatak je i neodgovarajuca dužina kablova koji se koriste za povezivanje odvodnika prenapona. Ako je loša, odvodnici nece efikasno raditi. Često se koriste predugi kablovi, što povecava otpor i induktivnost, a smanjuje efikasnost odvodnika. Zapamtite da dužina treba da bude što kraca, što obezbeđuje brže pražnjenje prenapona u zemlju, čime se minimizira vreme njihovog uticaja na instalaciju.
U preporukama se navodi da ukupna dužina priključnih kablova ne bi trebalo da prelazi nekoliko metara. Idealno bi bilo da budu što bliže samim zašticenim uređajima, iako je poznato da je u mnogim slučajevima to teško postici. Podjednako važno, kablove treba usmeriti na takav način da se omoguci direktno povezivanje sa odvodnicima, gde postoji minimalan broj savijanja i uvijanja. Ovo ograničava efekte induktivnosti.
Ako se ove greške otklone, možemo biti sigurni da ce zaštita od prenapona ispravno funkcionisati bez ikakvih opasnih simptoma.