Šta tražite?
Polaganje optičkih kablova
Polaganje optičkih kablova ima značajan uticaj na održavanje optimalnih parametara slabljenja prenetih signala. Jednomodna optička vlakna se sastoje od npr. 12 ili 96 jezgara (vlakna). Modovi su termin za različite svetlosne tokove koji se šire pod različitim uglovima u optičkom kanalu. U jednomodnom kablu postoji samo jedan takav snop, tako da nema disperzije, što rezultira, između ostalog, opseg takvih veza je povecan.
Maksimalni radijus savijanja kabla je poluprečnik savijanja svakog unutrašnjeg vlakna. Obično je radijus savijanja kabla 20 puta veci od prečnika kabla. Dakle, za jednomodne kablove sa vlaknima u standardu G.657A2, maksimalni radijus savijanja je 7,5 mm, za G.657A1 10 mm, a za G.652D 30 mm.
Za FTTH instalacije direktno u stambenim zgradama preporučuje se upotreba vlakana najveceg moguceg radijusa savijanja (G.657A, G.657B), što ce značajno olakšati polaganje kablova i smanjiti povecanje slabljenja na mestima krivina kablova. Pre polaganja optičkih kablova treba pravilno isplanirati njihovu trasu i količinu naprezanja koja deluje na kablove. Naponi zavise od trase kabla i određuju se specifičnim matematičkim formulama. Na naprezanja utiču, između ostalog: zatezni napon na početku i kraju preseka, dužina kabla, koeficijent trenja između kabla i kanala ili vođice, masa jednog metra kabla, ugao nagiba i ugla okretanja.
Prilikom polaganja kablova, nikada ne prekoračite dozvoljenu maksimalnu zateznu silu, koja je data u tehničkom listu proizvođača. Ako vrednost sile zatezanja premašuje dozvoljenu vrednost, treba promeniti način polaganja kabla i, na primer, koristiti osmicu ili metodu duvanja. Kablove treba polagati sa odgovarajucim rezervama - nekoliko, pa čak i desetak metara, u zavisnosti od specifičnosti implementacije. Prilikom izbora optičkog kabla, vredi izabrati optički kabl sa vecim brojem vlakana nego što je potrebno tokom radova. Otkrivanje oštecenja na optičkom kablu je mnogo teže nego u slučaju upredenih parica ili koaksijalnih kablova jer zahteva da instalater ima reflektometar. Nakon polaganja kabla, uverite se da nema zateznih naprezanja (osim kablova za vešanje prilagođenih takvim uslovima rada).
Postavljanje optičkih kablova
KORAK 1. Priprema za spajanje vlakana
Prilikom pripreme za ugradnju optičkih kablova, nakon njihovog polaganja, morate odabrati način povezivanja vlakana. Jedna od najjednostavnijih je upotreba odgovarajucih nosača, razvodnih kutija ili kutija sa optičkim vlaknima na krajevima kablova. Oni vam omogucavaju da pravilno položite optički kabl i smanjite rizik od slučajnog oštecenja na kraju veze. Tacne se najčešce koriste za dopunu postojeceg ormana, razvodne kutije se biraju za 19" sisteme, a kutije su idealne za manje instalacije i na krajevima razgranatih vodova.
KORAK 2. Skidanje izolacije sa optičkih vlakana
Skidanje izolacije od optičkih vlakana može se obaviti pomocu običnih rezača, noževa ili skidača. Međutim, tokom ove faze treba da budete posebno oprezni i da ne pokvarite premaz ili povucite kabl. Opterecenja se ne mogu preneti na izolovana optička vlakna.
VAŽNO! Kada je premaz izložen, gel protiv vlage može da iscuri iz spoljašnjeg kabla. Pre stavljanja vlakna u konzervu, ovaj gel mora biti očišcen alkoholom. U slučaju kablova ojačanih aramidnim vlaknima, potrebno je ukloniti ova vlakna – najbolje škarama za kevlar.
KORAK 3. Čišcenje i sečenje optičkih kablova
Sledeca faza je čišcenje i sečenje optičkih kablova. Ovo je definitivno najteža i najzahtevnija faza instalaterskih radova. Prvo treba da pripremimo vlakno skidanjem kabla do prečnika od 125 µm pomocu skidača. Zahvaljujuci tome, moci cemo efikasno da povežemo kablovske delove. Zatim očistite vlakno od prljavštine, ostataka premaza ili gela za prigušivanje vibracija. U tu svrhu se koriste izopropil alkohol i maramice bez vlakana. Vlakno se prvo mora očistiti, a zatim iseci. Ako uradimo suprotno, isprljacemo rezano vlakno i otežati njegovo zavarivanje. Imajte na umu da sečivo ne pritiskate previše na vlakno kada sečete vlakno rezačem za optička vlakna. Ovo ce izazvati mikropukotine i zamucenje lica vlakana. Nakon što rezačem nežno označite tačku loma, isecite vlakno koristeci unutrašnju napetost.
Pogledajte optičke kablove kod Onninen veletrgovca
Zavarivanje optičkim vlaknima
Iako proces ugradnje optičkih kablova nakon njihovog polaganja nije posebno težak, najproblematičniji za instalatere (posebno početnike) je proces zavarivanja, odnosno izrada konektora i spajanje optičkih vlakana. Pravilno pripremljena vlakna mogu se spojiti pomocu aparata za zavarivanje, spojeva i mehaničkih konektora. Mogu se povezati i lepljenjem i poliranjem spojeva.
Opcija 1: Termičko zavarivanje
Metoda termičkog zavarivanja podrazumeva upotrebu posebne mašine za zavarivanje koja proizvodi električni luk koji topi krajeve optičkih vlakana, povezujuci ih zajedno. Termičko zavarivanje obezbeđuje čvrstu, sigurnu i izdržljivu vezu.
Varijanta 2: Mehanički zavari
Mehanički spojevi koriste plastična kucišta za postavljanje optičkih vlakana jedno u odnosu na drugo, nadoknađujuci neravnine. Spojnice je najbolje postaviti u kutije ili spojeve sa optičkim vlaknima, a pre povezivanja snopova, vredi proveriti konektore vizuelnim lokatorom kvara. Potrebno je proveriti dužinu rezanog vlakna u odnosu na specifikacije aparata za zavarivanje ili mehaničkog spoja. Svaki način povezivanja zahteva upotrebu odgovarajucih sekcija. Nepoštovanje zahtevane dužine odsečenog vlakna u datom metodu povezivanja ce dovesti do jakog slabljenja, što ce ograničiti ili sprečiti prenos signala.
Merenje slabljenja prenosnog puta
Nakon ugradnje optičkog vlakna, treba izmeriti slabljenje prenosnog puta. Ovo merenje ce vam omoguciti da proverite da li optičko vlakno radi ispravno i da li je pravilno instalirano. U tu svrhu se koristi merač i izvor svetlosti konstantne snage. Optički pretvarači i prekidači nece obezbediti stabilan izvor svetlosti na izlazu, stoga ih ne treba koristiti za merenje slabljenja optičke putanje. Merenje prigušenja koloseka treba izvršiti za prozor prenosa u kome ce raditi optički uređaji. Pored toga, merenje slabljenja prenosnog puta ce vam omoguciti da odredite da li optički prigušivač treba da se koristi u prozoru za prenos, što ce ograničiti previše snage na prijemnim uređajima u manjim instalacijama.