Prema Globalnom atlasu ugljenika, Evropska unija emituje oko 4 miliona kilotona ekvivalenta CO2 godišnje. Iako je EU odgovorna za samo 7% globalnih emisija (što, s obzirom na veličinu evropske ekonomije, nije loš rezultat), još uvek ima mnogo toga da se uradi u ovoj oblasti. Jedna oblast koja zahteva poboljšanje je građevinarstvo i energetska potražnja zgrada.
Pogledajte gasne šporete kod veleprodajca Oninen
Šta se odnosi na EU EPBD direktivu?
Primarni cilj EPBD direktive je smanjenje potrošnje energije u zgradama i, kao rezultat toga, smanjenje emisije gasova staklene bašte. Da bi se ovi ciljevi postigli, direktiva uvodi zahteve za države članice da uvedu propise:
- povecanje energetske efikasnosti novih i postojecih zgrada;
- promovisanje korišcenja obnovljivih izvora energije i inteligentnih sistema upravljanja energijom;
- podsticanje izgradnje zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije (nZEB);
- uvođenje obaveznih energetskih sertifikata za zgrade.
Jedna od najvažnijih odredbi EPBD-a je zahtev da sve nove zgrade u EU budu zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije. Takve zgrade moraju karakterisati veoma visoka energetska efikasnost, a veci deo njihove energetske potrebe treba da bude pokriven obnovljivim izvorima. U slučaju postojecih zgrada, direktiva obavezuje države članice da ih redovno modernizuju kako bi poboljšale energetsku efikasnost.
EPBD takođe ističe važnost sistema za pracenje i optimizaciju energije, kao što su pametna brojila i sistemi za upravljanje energijom. Uvođenje ovih tehnologija ima za cilj da korisnicima pruži bolju kontrolu nad potrošnjom energije i da se pretvori u smanjenje emisija.
EPBD uvodi obavezu posedovanja energetskih sertifikata za zgrade, koji pružaju informacije o njihovoj energetskoj efikasnosti. Takvi sertifikati su neophodni prilikom prodaje ili iznajmljivanja nekretnine, a njihova svrha je povecanje svesti o potrošnji energije i podsticanje ulaganja u tehnologije za uštedu energije.
Direktiva Evropske unije o energetskoj efikasnosti u objektima (EPBD) i sistemi grejanja na gas
Direktiva EPBD stavlja naglasak prvenstveno na promociju obnovljivih izvora energije i napuštanje fosilnih goriva. Međutim, ona ne namece obavezu demontaže gasnih kotlova, niti zabranjuje njihovu upotrebu. Novi propisi nece čak ni zabraniti ugradnju takvih peci u novoizgrađenim zgradama. Gasni kotlovi i peci ce i dalje moci da se koriste, ali pod uslovom da se ispune određeni zahtevi.
Povezana pitanja se bave Direktivom EU o energetskim performansama zgrada (EPBD), izmenjenom ove godine. Prema njenim pretpostavkama, potrošnja primarne energije u stambenim zgradama u EU trebalo bi da se smanji za 16% do kraja ove decenije. Pet godina kasnije, očekuje se smanjenje do 22%. Kako zakonodavac namerava da postigne ove ciljeve? Šta promene vezane za EPBD znače za korisnike gasnih peci? Da li ce novi propisi značiti da ce bez promene kotla radijatori u njihovim domovima uskoro postati hladni?
Od 2025. godine, države članice EU više nece moci da daju subvencije za kupovinu gasnih kotlova. Ova odluka je posledica prepoznavanja prirodnog gasa kao neekološkog goriva, iako je dugi niz godina promovisan kao čistija alternativa uglju ili lož ulju. Ova promena je iznenadila mnoge investitore koji su donedavno birali gasnu pec kao čist izvor toplote. Iako nedostatak subvencija ne znači potpunu zabranu ugradnje gasnih peci, može obeshrabriti njihovu upotrebu.
Sledeci korak ka ostvarivanju ciljeva direktive je uvođenje zabrane instaliranja novih gasnih kotlova u javnim zgradama – npr. školama, kancelarijama ili zdravstvenim ustanovama. Zabrana ce stupiti na snagu 2028. godine.
Da li ce gasne peci morati biti zamenjene zbog EU EPBD direktive?
Prema direktivi, zabrana instaliranja novih gasnih kotlova u privatnim zgradama takođe ce stupiti na snagu 2030. godine. Iako ce ljudi koji su vec instalirali gasne kotlove moci da nastave da ih koriste, nedostatak mogucnosti instaliranja novih uređaja može uticati na odluke investitora u vezi sa radovima na modernizaciji. Međutim, EPBD predviđa neke izuzetke. Nakon ovog datuma, bice moguce instalirati gasne peci u hibridnim sistemima, kombinujuci gas sa toplotnim pumpama ili obnovljivim izvorima energije.
Još jedna rupa u zakonu je mogucnost različitih tumačenja šta predstavlja fosilno gorivo. Direktiva zabranjuje samo peci koje se na njih napajaju. Ako gorivo sadrži čak i delic biogoriva, gasni kotao ce se smatrati ekološkim izvorom toplote. Mnogi stručnjaci vec predviđaju da ce dobavljači iskoristiti ovo rešenje, pa ce se gasne peci koristiti u istoj meri kao i ranije. Ulaganje u takav uređaj je stoga i dalje opravdano - posebno ako je deo hibridne instalacije koja kombinuje grejanje na gas sa toplotnom pumpom ili obnovljivim izvorima energije.