Kada planiramo izgradnju kuce ili renoviranje zgrade, biramo inovativna rešenja kao što su detektori ugljen monoksida, gasa ili dima. Opremanjem svog doma, na primer, detektorom dima, značajno povecavate svoju bezbednost. Zbog toga je vredno opremiti svoj dom detektorima dima, gasa ili ugljen-monoksida za otkrivanje opasnosti. Senzor dima štiti od požara, detektor ugljen-monoksida od trovanja ugljen-monoksidom, a senzor prirodnog gasa upozorava na curenje gasa. Ali u čemu je tačno razlika?
Proverite senzore opasnosti kod Onninen veletrgovca
Gde instalirati detektor dima?
Pravilno instaliran detektor dima treba da se nalazi u sredini plafona prostorije. Dalje od ventilatora, vrata ili prozora koji ce eksplodirati u potencijalnim opasnostima i sprečiti detektor dima da ih otkrije.
Tokom procesa sagorevanja ili čak početnog paljenja, proizvodi se dim. Izvor dima može biti izgorela večera, tinjanje, neispravna električna instalacija ili otvoreni kamin ili pec. Njegovo brzo otkrivanje omogucava trenutnu reakciju i moguce prizivanje pomoci pre nego što izbije požar i proguta celu našu kucu. Ovo se može sprečiti ugradnjom detektora dima.
Šema ugradnje senzora
Šema instalacije detektora dima
Kako se proizvodi ugljen monoksid?
Gas ugljen-monoksid nastaje kao rezultat nepotpune ventilacije i aeracije prostorije kada je neefikasan. Ugljen monoksid se akumulira, posebno kada su otvori za vazduh namerno zatvoreni. Gas ugljen-monoksida može se proizvesti neispravnim gasnim protočnim bojlerom ili se čak može uduvati u prostoriju kroz dimnjak.
Potencijalni izvor ugljen-monoksida je pec ili kamin, gde nedostatak dovoljne količine dovedenog vazduha izaziva gore pomenuto nepotpuno sagorevanje. Detektor ugljen monoksida postavljen u nivou očiju u prostoriji koja se najčešce koristi omogucava vam da objektivno procenite količinu CO čestica u udahnutom vazduhu. Ugradnja detektora dima i ugljen-monoksida na plafon u jednom uređaju dovodi do pogrešnih očitavanja, jer čak ni 100% efikasan sistem ventilacije nije u stanju da odmah ukloni prirodno nastali ugljen-monoksid u količinama koje ne predstavljaju pretnju po zdravlje.
Simptomi trovanja ugljen monoksidom
Koncentracija CO u vazduhu ppm* | Vreme udisanja (približno) i razvoj simptoma |
| 50 | Maksimalna dozvoljena koncentracija za kontinuirano izlaganje u periodu od 8 sati. |
| 150 | Lagana glavobolja nakon 1,5 sata. |
| 200 | Lagana glavobolja, umor, vrtoglavica, mučnina nakon 2-3 sata. |
| 400 | Bol u prednjem delu glave u roku od 1-2 sata. Opasno po život nakon 3 sata |
| 800 | Vrtoglavica, mučnina i konvulzije u roku od 45 minuta. Gubitak svesti u roku od 2 sata Smrt u roku od 2-3 sata. |
| 1600 | Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u roku od 20 minuta. Smrt u roku od 1 sata |
| 3200 | Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u roku od 5-10 minuta. Smrt u roku od 25-30 minuta. |
| 6400 | Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u roku od 1-2 minuta. Smrt u roku od 10-15 minuta. |
| 12800 | Smrt u roku od 1-3 minuta. |
*Jedinica ppm označava koncentraciju (otrovnog) gasa.
Šema instalacije senzora ugljen monoksida
Proverite senzore opasnosti kod Onninen veletrgovca
Gde instalirati senzor za gas i senzor prirodnog gasa?
Za pravilnu diskusiju na temu, treba napomenuti da je metan prirodni gas koji se napaja iz instalacije, a mešavina propan-butana, odnosno TNG gas, dolazi iz cilindra. Prvi je lakši od vazduha i senzor prirodnog gasa koji prati njegovu koncentraciju je postavljen blizu plafona, dok senzor gasa ima veoma veliku gustinu i akumulira se blizu poda. Gasovi koji se mešaju sa vazduhom stvaraju eksplozivnu smešu, a jedna iskra čak i iz prekidača svetla dovoljna je da izazove smrtonosnu eksploziju.
Zbog činjenice da oba gasa imaju različite strukture i kalorijske vrednosti, ne mogu se pravilno detektovati pomocu „univerzalnog” senzora. Upotreba takvog uobičajenog senzora ce dovesti do lažnih alarma, ili još gore, do izostanka alarma. Za potpunu zaštitu potrebna su dva senzora: senzor gasa i senzor prirodnog gasa.
Šema instalacije TNG gasnog senzora
Šema ugradnje senzora za gas/metan
Posebno treba paziti na tzv „magični“ uređaji koji detektuju sve odjednom. Jedan senzor na plafonu nikada nece otkriti sve pretnje ili ce upozoriti na njih iako ne postoji neposredna pretnja.
Gde ne bi trebalo da se instaliraju detektori ugljen-monoksida, detektori dima, detektori gasa i senzori prirodnog gasa?
- Preblizu prozora, vrata i rešetki
ventilacija: Montaža senzora, npr. detektora ugljen-monoksida, preblizu prozora, vrata ili ventilacionih rešetki može uticati na njihov rad. Blizina ovih elemenata može dovesti do smetnji signala, što utiče na tačnost očitavanja senzora. Da bi se obezbedio pravilan rad senzora, preporučuje se da se instaliraju na mestima koja nisu direktno izložena uticaju strujanja vazduha iz ovih izvora. - U struji vazduha mehaničke ventilacije ili klimatizacije: Senzori, npr. Snažan protok vazduha može poremetiti očitavanja detektora dima ili dovesti do nestabilnosti njihovog rada. Važno je postaviti detektore dima na mesta gde je protok vazduha ravnomeran i nesmetan.
- Direktno iznad plinske peci,
pec ili kamin (minimalno rastojanje 150 cm): Postavljanje senzora, npr. Zbog potencijalnog izvora toplote, požara ili emisije gasova, preporučuje se održavanje minimalne udaljenosti od 150 cm između ovih uređaja i senzora za gas. - Na visini koja nije pogodna za dati senzor: Svaki tip senzora, na primer senzor prirodnog gasa, ima određenu visinu ugradnje, koja zavisi od njegove namene i tehničkih specifikacija. Važno je poštovati preporuke proizvođača u vezi sa odgovarajucom visinom ugradnje. Instaliranje senzora prirodnog gasa na neodgovarajucoj visini može dovesti do netačnih očitavanja i gubitka funkcionalnosti senzora, što rezultira gubitkom sigurnosti.
Zapamtite da je pravilna instalacija senzora ključna da bi se obezbedio pravilan rad i tačna očitavanja. Uvek je dobra ideja da konsultujete svoj priručnik za senzore ili koristite usluge profesionalaca kako biste bili sigurni da su vaši senzori postavljeni na ispravne lokacije.