Kada planiramo izgradnju kuce ili renoviranje zgrade, odlučujemo se za inovativna rešenja kao što su senzori ugljen-monoksida, gasa ili dima. Opremanjem kuce, na primer, senzorom dima, značajno povecavamo našu bezbednost. Zato se isplati opremiti kucu senzorima dima, gasa ili ugljen-monoksida kako bi se omogucilo otkrivanje opasnosti. Senzor dima štiti od požara, senzor ugljen-monoksida od trovanja ugljen-monoksidom, a senzor prirodnog gasa upozorava na curenje gasa. Ali kako se tačno razlikuju?
Proverite senzore za opasnost kod veleprodajca Onninen
Gde montirati detektor dima?
Pravilno instaliran detektor dima treba da se nalazi u sredini plafona prostorije. Dalje od ventilatora, vrata ili prozora koji ce oduvati potencijalnu pretnju i sprečiti detektor dima da je detektuje.
Tokom procesa sagorevanja ili čak početnog paljenja, proizvodi se dim. Izvor dima može biti zagorela večera, ali i tinjajuca neispravna električna instalacija, otvoreni kamin ili pec. Njegovo brzo otkrivanje omogucava trenutnu reakciju i eventualno pozivanje pomoci pre nego što izbije požar i proguta celu našu kucu. Ovo se može sprečiti instaliranjem detektora dima.
Dijagram montaže senzora
Dijagram instalacije senzora dima
Kako se proizvodi ugljen-monoksid?
Ugljen-monoksid nastaje kao rezultat nepotpune ventilacije i provetravanja prostorije kada je ona neefikasna. Ugljen-monoksid se akumulira, posebno kada su ventilacione rešetke namerno zatvorene. Ugljen-monoksid može nastati neefikasnim bojlerom na gas ili čak biti uduvan u prostoriju kroz dimnjak.
Potencijalni izvor ugljen-monoksida je pec ili kamin, gde nedostatak dovoljnog dovoda vazduha uzrokuje pomenuto nepotpuno sagorevanje. Detektor ugljen-monoksida montiran u visini očiju, u najčešce korišcenoj prostoriji, omogucava objektivnu procenu količine čestica CO u udisanom vazduhu. Montaža detektora dima i ugljen-monoksida u jednom uređaju na plafon dovodi do pogrešnih očitavanja, jer čak ni 100% efikasan sistem ventilacije nije u stanju da odmah ukloni prirodno nastali ugljen-monoksid u količinama koje ne predstavljaju opasnost po zdravlje.
Simptomi trovanja ugljen-monoksidom
Koncentracija CO u vazduhu ppm* | Vreme udisanja (približno) i razvoj simptoma |
| 50 | Maksimalna dozvoljena koncentracija za kontinuirano izlaganje tokom perioda od 8 sati. |
| 150 | Blaga glavobolja posle 1,5 sata. |
| 200 | Blaga glavobolja, umor, vrtoglavica, mučnina nakon 2-3 sata. |
| 400 | Bol u prednjem delu glave u roku od 1-2 sata. Opasno po život posle 3 sata. |
| 800 | Vrtoglavica, mučnina i konvulzije u roku od 45 minuta. Gubitak svesti u roku od 2 sata. Smrt u roku od 2-3 sata. |
| 1600 | Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u roku od 20 minuta. Smrt u roku od 1 sata. |
| 3200 | Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u roku od 5-10 minuta. Smrt u roku od 25-30 minuta. |
| 6400 | Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u roku od 1-2 minuta. Smrt u roku od 10-15 minuta. |
| 12800 | Smrt u roku od 1-3 minuta. |
*Jedinica ppm označava koncentraciju (toksičnog) gasa.
Dijagram sklopa senzora ugljen-monoksida
Proverite senzore za opasnost kod veleprodajca Onninen
Gde instalirati senzor za gas i senzor za prirodni gas?
Radi pravilne diskusije o ovoj temi, treba istaci da je metan prirodni gas koji se isporučuje iz instalacije, a smeša propana i butana, ili TNG, dolazi iz boce. Prvi je lakši od vazduha i senzor prirodnog gasa koji prati njegovu koncentraciju je montiran na plafon, dok senzor gasa ima veoma visoku gustinu i akumulira se na podu. Gasovi koji se mešaju sa vazduhom stvaraju eksplozivnu smešu i jedna varnica iz prekidača za svetlo je dovoljna da izazove smrtonosnu eksploziju.
Zbog činjenice da oba gasa imaju različite strukture i kalorijske vrednosti, „univerzalni“ senzor ih ne može pravilno detektovati. Korišcenje takvog zajedničkog senzora dovešce do lažnih alarma, ili još gore, do njihovog potpunog odsustva. Za potpunu zaštitu potrebna su dva senzora: senzor za gas i senzor za prirodni gas.
Dijagram instalacije senzora za TNG
Dijagram sklopa senzora za gas/senzora za metan
Budite posebno oprezni sa takozvanim „magičnim“ uređajima koji detektuju sve odjednom. Jedan senzor na plafonu nikada nece detektovati sve pretnje ili ce upozoriti na njih iako nema neposredne pretnje.
Gde ne treba instalirati detektore ugljen-monoksida, detektore dima, detektore gasa i detektore prirodnog gasa?
- Preblizu prozora, vrata i rešetki
ventilacija: Montiranje senzora, npr. senzora ugljen-monoksida, preblizu prozorima, vratima ili ventilacionim rešetkama može uticati na njihov rad. Blizina ovih elemenata može dovesti do smetnji signala, što utiče na tačnost očitavanja senzora. Da bi se osigurao pravilan rad senzora, preporučuje se da se montiraju na mesta koja nisu direktno izložena uticaju protoka vazduha iz ovih izvora. - U struji vazduha mehaničke ventilacije ili klimatizacije: Senzori, npr. detektori dima, ne smeju se montirati u direktnoj struji vazduha koja izlazi iz sistema mehaničke ventilacije ili klimatizacije. Jak protok vazduha može poremetiti očitavanja detektora dima ili prouzrokovati njihov nestabilan rad. Važno je postaviti detektore dima na mesta gde je protok vazduha ravnomeran i neometan.
- Direktno iznad gasnog šporeta,
pec ili kamin (minimalna udaljenost 150 cm): Instaliranje senzora, npr. senzora za gas direktno iznad plinskog šporeta, peci ili kamina, može dovesti do netačnih očitavanja i ugroziti bezbednost. Zbog potencijalnog izvora toplote, vatre ili emisije gasa, preporučuje se održavanje minimalne udaljenosti od 150 cm između ovih uređaja i senzora za gas. - Na neodgovarajucoj visini za senzor: Svaki tip senzora, na primer senzor prirodnog gasa, ima specifičnu visinu montaže, koja zavisi od njegove namene i tehničkih specifikacija. Važno je slediti preporuke proizvođača za odgovarajucu visinu montaže. Montiranje senzora prirodnog gasa na neodgovarajucoj visini može dovesti do netačnih očitavanja i gubitka funkcionalnosti senzora, a samim tim i do gubitka bezbednosti.
Zapamtite, pravilna instalacija senzora je ključna za osiguravanje pravilnog rada i tačnih očitavanja. Uvek je dobra ideja da se konsultujete sa uputstvom za senzor ili da angažujete stručnjaka kako biste bili sigurni da su senzori postavljeni na ispravna mesta.