Grejanje na električni kotao je idealno rešenje u gradnji koja štedi energiju, niske investicione troškove, laku montažu, udoban rad i bezbednost.
Grejanje na struju se i dalje čini relativno skupim u glavama mnogih investitora. Međutim, treba imati u vidu da su savremene tehnologije koje se koriste u građevinarstvu dovele do značajnog smanjenja potrošnje energije za potrebe grejanja. U isto vreme, električna energija jeste i uvek ce biti najdostupniji, udobniji i najbezbedniji medij za korišcenje.
Pogledajte električne kotlove kod Onninen veletrgovca
Vredi analizirati argumente za korišcenje električnog kotla:
- Savršen u konstrukciji koja štedi energiju. Godišnji troškovi grejanja na električni kotao u kuci površine od 150 m² i potreba za toplotom od 6.000 kVh/godišnje korišcenjem jeftinije tarife i bafera za akumulaciju toplote iznose 2.000 PLN.
- Saradnja sa kotlom na čvrsto gorivo ili kaminom. Korišcenje kotla na čvrsto gorivo ili kamina sa vodenom jaknom je najjeftinije u pogledu operativnih troškova. Međutim, to je najmanje udobno. Povezivanje električnog kotla na instalaciju osigurava rad bez održavanja i poboljšava udobnost uz održavanje niskih troškova rada.
- Niski troškovi ulaganja. Izgradnja sistema grejanja na bazi električnog kotla je jeftinija od kotla na gas, ulje ili čvrsto gorivo. Cena samog električnog kotla je konkurentna. Otklanjaju se troškovi priključka na gas, izgradnje dimnjaka i dimnjaka. U svakoj zgradi postoji priključak za struju, a instalacija bojlera je jednostavna i ne zahteva posebne prostorije.
- Nema gasa. Ako je pristup gasnoj mreži otežan, električni kotao je najbolje rešenje. Čvrsto gorivo nije baš udobno, a tečni gas ili lož ulje su skupi za ulaganje i rad. Električna instalacija je dostupna u svakom domu i cena ugradnje električnog bojlera je niska. Ako je zgrada dobro izolovana i toplota se akumulira u jeftinoj energetici, cena grejanja električnim bojlerom je niska.
- Udoban rad. Električni kotlovi su udobni za upotrebu. Opremljeni odgovarajucom kontrolom, oni rade potpuno automatski i njihov rad se u osnovi svodi na prelazak na letnji ili zimski režim.
- Niski troškovi usluge. Električni kotlovi praktično ne zahtevaju periodične preglede. Zbog toga se eliminišu troškovi pregleda gasnih, dimnjačkih i ventilacionih instalacija.
- Operativna sigurnost. Prema podacima vatrogasne brigade, tokom grejne sezone ima čak nekoliko hiljada incidenata vezanih za ugljen monoksid, uključujuci preko 100 poginulih! Koncentrovani ugljen-monoksid (ugljen-monoksid), koji može da izađe iz neispravnih kotlova na gas, ulje ili čvrsto gorivo, može da ubije za samo 60 sekundi. Upotreba električnog kotla ne predstavlja opasnost od trovanja ugljen-monoksidom ili eksplozije.
- Estetika i lakoca ugradnje. Električni kotlovi su mali uređaji sa estetskim izgledom koji se lako mogu okačiti na zid u praktično svakoj prostoriji.
- Ekologija. Struja ne povecava zagađenje životne sredine. Štetne materije se ne proizvode u domovima, vec tamo gde se proizvodi energija – u elektranama gde se izduvni gasovi efikasno prečišcavaju.
Koliko košta grejanje na električni kotao?
Troškovi grejanja zavise od niza faktora. Sama cena energije je samo jedna od njih, a ne i najvažnija. Vrijedno je znati o čemu treba voditi računa i šta učiniti da smanjite troškove grijanja čak i nekoliko puta.
1. Tehnologija i standard izolacije zgrada
Najveci uticaj na troškove grejanja imaju potrebe zgrade za toplotom, odnosno tehnologija po kojoj je zgrada izgrađena i toplotni gubici koji nastaju u njoj. Veoma su važni dobro osmišljen dizajn zgrade (njegov oblik) i lokacija koja koristi prednosti prirodnih uslova (npr. odgovarajuce zastakljivanje na južnoj strani kako bi se „uhvatilo“ što više sunčeve energije). U tabeli je prikazana izračunata potreba za toplotnom snagom i potrošnjom energije za grejanje u zavisnosti od standarda zgrade (ovo su približne vrednosti, stvarnu potražnju zgrade treba utvrditi na osnovu energetskih karakteristika koje priprema ovlašceno lice). Jasno je da troškovi grejanja u staroj zgradi mogu biti višestruko veci nego u novoj, energetski efikasnoj kuci!
| Izračunata potražnja za toplotnom snagom | Potreba za toplotom | |
|---|---|---|
| Stara zgrada - loša toplotna izolacija | oko 100 V/m 2 | oko 200 kVh/m 2 /god |
| Novogradnja - dobra termo izolacija | oko 40 V/m 2 | oko 100 kVh/m 2 /god |
| Zgrada koja štedi energiju | oko 20 V/m 2 | oko 40 kVh/m 2 /god |
2. Osnovni principi štedljivog grejanja
- Odgovarajuca kontrola rada instalacije – ograničavanje temperature u prostorijama kada stanari nisu kod kuce i korišcenje vremenske kontrole može dovesti do uštede energije i do 30%.
- Nemojte pregrejati prostorije - svaki 1°C više znači 6% vece troškove grejanja.
- Radijatori ne bi trebalo da budu pokriveni.
- Senzori temperature i termostati treba da budu postavljeni na mestima gde nisu izloženi slučajnom hlađenju (promaji) ili grejanju (npr. sunčevoj svetlosti).
- Pravilno provetravanje prostorija podrazumeva kratko otvaranje prozora u punoj širini uz zatvaranje termostatskih ventila, što omogucava razmenu svežeg vazduha bez preteranog hlađenja prostorija.
3. Tarifa energije
Troškovi grejanja takođe zavise od odgovarajuceg izbora tarife za električnu energiju. Stope naknade variraju u zavisnosti od prodavca energije. U proseku u Poljskoj, prema cenama iz 2015. godine, u 24-časovnoj tarifi G11, cena 1 kVh je 0,54 PLN. Za potrebe grejanja, generalno je najbolje izabrati G12 ili G12v (vikend) tarifu. U slučaju G12 tarife, jeftinija energija se može koristiti između: 22:00 - 6:00 i 13:00 - 15:00, odnosno 42% vremena, što daje prosečnu cenu za 1 kVh od 0,49 PLN.
Pogledajte električne kotlove kod Onninen veletrgovca
4. Pufer za akumulaciju toplote
Koristeci jeftiniju energetsku tarifu G12, vredi dodatno akumulirati toplotu. U tu svrhu se koristi tampon rezervoar. U zgradi površine od 150 m2, u kojoj je potražnja za toplotnom snagom 6 kV (40 V/m2), korišcenjem podnog grejanja - bafer kapaciteta 600 - 800 l treba da obezbedi rad kotla po jeftinoj tarifi za 80 - 100% vremena tokom grejne sezone. U ovom slučaju, prosečna cena 1 kVh pada na čak 0,33 PLN.
Poređenje godišnjih troškova grejanja u energetski efikasnoj i tradicionalnoj kuci površine od 150m 2 , korišcenjem različitih tarifa električne energije i korišcenjem bafera akumulacije toplote po jeftinijoj tarifi, (pripremio Kospel, prosečne cene 09/2015).
Saradnja električnog kotla sa kaminom ili kotlom na čvrsto gorivo
Korišcenje čvrstog goriva je trenutno najjeftinije za rad, ali nije baš udobno. U slučaju kamina i kotla na čvrsto gorivo, ne zaboravite da redovno dopunjujete gorivo i čistite uređaje. Još jedna neprijatnost je nemogucnost da se kotlarnica ostavi bez nadzora, a duže putovanje, npr. na odmoru, uključuje rizik od smrzavanja instalacije.
Ove probleme otklanja električni kotao, koji ce podržati grejanje kada iz raznih razloga nije moguce dopuniti gorivo. Uključice se potpuno automatski samo kada se, na primer, ujutru ugasi vatra u kaminu. Kada svi ukucani odu na odmor, održavace temperaturu protiv smrzavanja.
Instalacija električnog bojlera podrazumeva male investicione izdatke, mnogo manje nego u slučaju kotlova na gas ili ulje. Istovremeno, potrošnja električne energije ce biti niska. Na grafikonu je prikazano poređenje troškova grejanja za samostojecu zgradu površine 150 m2, u kojoj je godišnja potrošnja energije za grejanje 15.000 kVh. Proračuni su pretpostavili da ce električni kotao raditi kao rezervni u proseku 20% vremena tokom grejne sezone.
Jasno je vidljivo da upotreba električnog kotla u kombinaciji sa kaminom ili kotlom na ugalj samo neznatno povecava troškove rada. Međutim, prednosti koje proizilaze iz mnogo vece udobnosti korišcenja celog sistema su ogromne.
Poređenje troškova grejanja sa različitim energentima (pripremio Kospel, prosečne cene u Poljskoj, mart 2015).
Grejanje u energetski efikasnoj kuci – električni bojler ili toplotna pumpa?
Energetski efikasnu konstrukciju karakteriše niska potrošnja energije za potrebe grejanja. Postavlja se pitanje da li se isplati snositi ogromne investicione troškove vezane za ugradnju toplotne pumpe? Da li je vredno graditi gasni priključak, specijalnu oblogu dimnjaka i gasnu kotlarnicu?
Možete li da instalirate moderan, udoban i siguran električni kotao bez nepotrebnih finansijskih izdataka?
Dakle, šta su investicioni i operativni troškovi električnog bojlera u poređenju sa toplotnom pumpom za primer kuce površine 150 m² i potrebe za toplotom od 6.000 kVh godišnje?
Toplotna pumpa za zemlju košta oko 40.000 PLN (cena pumpe i konstrukcija zemaljskog kolektora). Pod pretpostavkom da je prosečni godišnji COP 4,0, pumpa ce potrošiti 1.500 kVh energije. Korišcenjem G12 tarife, prosečna cena 1 kVh je 0,45 PLN (ENEA cenovnik 2015). Dakle, godišnji trošak grejanja toplotnom pumpom bice 675 PLN.
Električni bojler sa puferom od 400 l košta 6.000 PLN. Kotao ce potrošiti 6.000 kVh energije. Korišcenjem G12 tarife i akumulacije toplote, prosečna cena 1 kVh bice 0,33 PLN (ENEA cenovnik 2015). Dakle, godišnji trošak grejanja na električni kotao bice 1.980 PLN.
Jednostavna računica pokazuje da je ugradnja toplotne pumpe skuplja za 34.000 PLN, razlika u godišnjim operativnim troškovima je 1.305 PLN. To znači da ce se investicija u toplotnu pumpu isplatiti tek nakon više od 26 godina!
Može se pretpostaviti da ce nakon takvog vremena doci do novih tehnoloških rešenja i da ce sistem grejanja zahtevati modernizaciju. Takođe treba imati na umu da ce tako dugo postojati servisni i postgarantni troškovi, koji ce najverovatnije biti mnogo veci u slučaju toplotne pumpe.
U slučaju kuce izgrađene po tradicionalnoj tehnologiji (površina 150 m², godišnja potrošnja toplote oko 15.000 kVh), razlika u godišnjim operativnim troškovima ce se povecati na 3.260 PLN. U ovom slučaju, povracaj ulaganja u toplotnu pumpu je brži, ali je i dalje preko 10 godina!