Zadatak sistema gromobranske zaštite je da zaštiti objekat od udara groma i bezbedno ispusti njegovu energiju u zemlju najkracim mogucim putem. Međutim, da bi takva instalacija ispunila svoju svrhu, mora se pravilno izvesti.
Munje koje nastaju usled električnog pražnjenja imaju intenzitet do 20.000. ampera, što znači da mogu da zagreju vazduh do 30.000. stepeni Celzijusa. Munje koje se pojavljuju traže najkraci put do tla kako bi izjednačile potencijalne razlike između oblaka i zemlje. Nažalost, često se dešava da takva munja udari u zgradu. Ovo može izazvati razne opasne efekte. Kada grom udari u nezapaljivi materijal (npr. beton, ciglu), može izazvati pucanje, dok udar u električne žice može da ih ošteti, kao i da ošteti uređaje priključene na električnu mrežu, što može dovesti do požara.
Zakonom o građevinarstvu predviđeno je da se gromobranski sistem postavlja u objektima višim od 15 m i površine najmanje 500 m3 ili u objektima od zapaljivih materijala, kao iu svakom javnom komunalnom objektu. Ipak, svaku stambenu zgradu zaista vredi zaštititi gromobranom. Dodatno, prilikom osiguranja zgrade, od osiguravača se često traži da ga opremi gromobranskim sistemom i daje mogucnost da se prijave za dodatne popuste u vezi sa polisom osiguranja.
Pogledajte elemente gromobranskog sistema kod veletrgovca Onninen
Od čega se sastoji sistem zaštite od groma?
Gromobranska instalacija nije ništa drugo do mreža metalnih kablova koji se montiraju na krov. Ove žice su direktno povezane sa zemljom. Zahvaljujuci tome, energija koju prenosi munja bezbedno se ispušta na zemlju. Tipična instalacija gromobranske zaštite u skladu sa harmonizovanim standardom PN-EN 62305-1:2011 sastoji se od sledecih elemenata:
Vertikalni i horizontalni vazdušni terminali
Ovo je deo gromobranskog sistema koji se montira na krov. Ovi instalacioni elementi se najčešce izrađuju od pocinkovane čelične žice , nerđajuceg čelika, bakra i ALMgSI legure aluminijuma. Njegov prečnik je ujedinjen na 8 mm. Horizontalni vazdušni terminali su postavljeni duž slemena i na ivici krova, stvarajuci tako mrežu aero terminala. Međutim, kada je krov veoma strm i nagnut, vazdušni terminali se montiraju na njega pomocu krovnih nosača . Vertikalne vazdušne terminale takođe treba koristiti isturene iznad šticenih elemenata, kao što su: stubovi dimnjaka, gromobranski stubovi ili drugi tipovi stubova koji izoluju sistem gromobranske zaštite od zašticenih elemenata koji se protežu iznad površine krova, kao što su jarbol antene, ventilacioni dimnjak. , dimnjak. Važno je znati da ulogu vazdušnih terminala često imaju i neki metalni delovi kuce, koje treba spojiti na uzemljenje zgrade ili obezbediti zasebno uzemljenje. Najčešce su to oluci, rukohvati, ali i metalni delovi krova. Međutim, oni ne mogu biti izrađeni od lima debljine manje od 0,5 mm, a ispod njih ne sme biti zapaljivih materijala, a veza između ovih elemenata mora biti električno delotvorna;
Dovnpipes
To su elementi koji povezuju vazdušne terminale i elektrode za uzemljenje. Napravljeni su od istih materijala koji se koriste za vazdušne napade. Odvodne cevi mogu biti napravljene i od čelične trake . Ovakvi elementi se mogu ugraditi kako na fasadu zgrade (2 cm od zida), duž oluka, tako i ispod fasade u posebne gromobranske cevi otporne na električni kvar (snaga cevi 100 kV). Ne zaboravite da povežete žicu za pražnjenje sa elektrodom za uzemljenje pomocu probne stezaljke. Ovo poslednje vredi dodatno obezbediti stavljanjem u kutiju za testiranje (kontrolu i merenje). Sigurnosne kablove ne treba postavljati bliže od 2 m od ulaza u zgradu iz bezbednosnih razloga. Treba ih postaviti u posebne ispitne kutije (prizemne ili fasadne).
Ground
Ovo je poslednji element sistema zaštite od groma, ali ne manje važan od ostalih. Uzemljenje se može izvršiti na nekoliko načina. Prva opcija koristi ojačanje temelja zgrade. Koja mora biti trajno povezana sa čeličnom trakom koja vodi izvan obrisa temelja. Ovo je tzv prirodna uzemljiva elektroda. Takođe možete napraviti veštačku elektrodu za uzemljenje. Prvi metod je postavljanje zatvorene prstenaste elektrode za uzemljenje oko zgrade. Za ovu namenu koristi se pocinkovana čelična traka koja se zakopava na dubini od 80 cm. Međutim, morate održavati rastojanje od 1 m od zgrade. Treca opcija su vertikalne elektrode za uzemljenje u obliku čeličnih šipki zabijenih u zemlju.
Princip rada gromobranskog sistema
Vec smo spomenuli svrhu izvođenja instalacije gromobranske zaštite na početku ovog članka. Pre svega se radi o zaštiti zgrade i mogucnosti da se energija preneta sa munje vrati u zemlju što je brže moguce. Princip rada gromobranskog sistema je veoma jednostavan. Najviši element instalacije su vazdušni terminali i oni apsorbuju struje prilikom udara groma. Može se čak napisati da privlače munje da udare u vazdušne terminale, a ne u druge elemente zgrade. Struja prolazi od vazdušnih terminala do žica za pražnjenje i kroz njih do elektroda za uzemljenje. Oni su ti koji rasipaju energiju od groma. Ovo izjednačava potencijalnu razliku između oblaka i tla.
Iako gromobranska instalacija nije obavezna za svaku kucu ispod 500 m3, vredi je postaviti radi bolje zaštite zgrade, stanara i uređaja priključenih na električnu mrežu. Međutim, to mora biti urađeno ispravno, u skladu sa važecim standardima, tada ce instalacija ispuniti svoju svrhu.
Pogledajte elemente gromobranskog sistema kod veletrgovca Onninen