Zahvaljujuci turbinama na vetar, možemo imati pristup besplatnoj energiji. Dakle, hajde da saznamo sve što je važno o ovoj temi. U članku ispod cemo objasniti sva pitanja vezana za energiju vetra, koja se može koristiti u svakom domacinstvu!
Proverite turbine na vetar u veletrgovcu Onninen
Koje vrste kucnih vetroelektrana postoje?
Nema sumnje da su obnovljivi izvori energije u našoj zemlji sve popularniji. Tu prednjači fotovoltaika, ali i druge vrste proizvodnje energije sa nultom emisijom takođe dobijaju interesovanje. Reč je o energiji vetra koju proizvode vetroturbine . Dostupne su različite vrste, o kojima cemo govoriti u ovom odlomku.
Vetroelektrane sa horizontalnom osom rotacije (HAVT - Horizontal Akis Vind Turbines) su veoma popularne, koje karakteriše činjenica da imaju rotor postavljen na vrhu jarbola. Okrece se horizontalno u odnosu na vetar. Ova elektrana radi efikasno, stvarajuci značajne količine energije. S druge strane, takve elektrane zahtevaju odgovarajuce uslove – i vetar i prostor.
- Drugi tip su vetroturbine sa vertikalnom osom rotacije (VAVT vind turbine - Vertical Akis Vind Turbines), gde se rotor rotira vertikalno, što omogucava rad u različitim pravcima vetra i na manjem prostoru. Ovako funkcioniše kucna vetroparka VAVT, zbog čega je veoma popularna, posebno u urbanim sredinama. Vertikalne turbine na vetar ne samo da su tiše, vec su i lakše za održavanje.
- Zanimljivo izgledaju i hibridne kucne vetroelektrane, koje kombinuju energiju vetra sa drugim obnovljivim izvorima, na primer solarnim panelima. Ovakva instalacija obezbeđuje stabilno snabdevanje energijom bez obzira na vremenske uslove.
- Mikro elektrane na vetar su takođe veoma inovativno rešenje. Takva domaca vetroturbina je kompaktnih dimenzija, pa je idealna za upotrebu u porodičnim kucama. Štaviše, to je vetropark koji se lako instalira i može da napaja manje uređaje, kao i da podržava druge izvore energije. IN
- Vredi znati da na tržištu postoje i turbine bez lopatica koje koriste fenomen aerodinamičke rezonance. Međutim, oni su još uvek u fazi razvoja.
Koliko električne energije može da proizvede vetroturbina?
Koliko električne energije vetroturbina može da proizvede zavisi od nekoliko faktora. To uključuje veličinu turbine na vetar, brzinu vetra i mesto instalacije. Mali kucni vetropark kapaciteta od 1 do 10 kV može proizvoditi od nekoliko do čak nekoliko hiljada kilovat sati (kVh) godišnje.
Uzmimo, na primer, vetroturbinu od 5kV koja je instalirana na lokaciji sa prosečnom brzinom vetra (6 m/s). Može da proizvede oko 8.000 kVh godišnje. U slučaju srednjih i velikih turbina, kakve se koriste u vetroparkovima, proizvodnja električne energije je očigledno veca.
Oni jednostavno imaju više snage, recimo 2 MV, tako da su u stanju da generišu oko 5-6 miliona kVh godišnje (ako je vetar pravi). Još naprednije - visokoefikasne vetroturbine sa kapacitetom od 3-4 MV, postižuci godišnju proizvodnju do 10-12 miliona kVh.
Izbor snage vetroturbina
Da biste bili zadovoljni kako vetrenjača radi i da li efikasno proizvodi električnu energiju, potrebno je da podesite snagu turbine. Ovo je ključno pitanje u vezi sa ovom investicijom. Postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir. Prilikom planiranja domaceg vetroparka treba proceniti lokalne uslove vetra. Prosečna brzina vetra, ali i usmerenost, u velikoj meri određuje snagu vetrenjača. Zapamtite da tamo gde su ove brzine niže, turbina može imati manju snagu jer su dizajnirane za takve uslove.
Snaga domaceg vetroparka zavisi i od potražnje za energijom, tako da moramo pažljivo analizirati kako se energija koristi u domacinstvu. U manjim postrojenjima, gde potražnja za energijom nije posebno velika, dovoljne su turbine snage 1-10 kV. Za vece instalacije, kada ima više izvora energije, a samim tim i veca upotreba električne energije, može biti potrebna turbina snage 50 kV ili čak više.
Drugi izuzetno važan faktor je klasa hrapavosti terena. Postoji čak 9 ovakvih časova koji opisuju različite tipove terena. Što je niže to bolje, jer turbina može da proizvede više energije. Na primer, klasa 0 je površina vodene površine, klasa 1 - otvorene kultivisane površine sa niskim pojedinačnim zgradama, gde postoji blago valovitost terena, klasa 3 - mali gradovi, sela, kultivisane površine sa brojnim živim ogradama i klasa 4 - veoma veliki gradovi sa vecim zgradama, gde postoje visoke zgrade, uključujuci nebodere.
Da bismo izračunali količinu energije, uzimamo u obzir prosečnu brzinu vetra i broj radnih sati uređaja. Ako su uslovi idealni, elektrana može proizvesti približno 25% proizvoda nazivne snage i radnih sati. Formula je sledeca: nazivna snaga turbine [kV] k broj radnih sati [h] k 365 dana k 0,25 = kVh/god.
Proverite turbine na vetar u veletrgovcu Onninen
Troškovi izgradnje i ugradnje kucne vetroturbine
Koliko košta kucni vetropark najviše zanima svakog čoveka kome je ova investicija prioritet. Naravno, sve zavisi od toga u koji vetrogenerator želimo da investiramo. U slučaju malih uređaja (od 1 do 10 kV), troškovi kupovine i ugradnje ovog generatora ce se kretati od nekoliko do nekoliko hiljada zlota. Na primer, birajuci elektranu od 5 kV, morate platiti od 20.000 do 50.000 PLN. Ovo je prilično veliki raspon, ali mnogo toga određuje kog proizvođača i tehnologije cemo izabrati.
Veliki deo troškova se mora izdvojiti za izgradnju celokupne strukture kucnih vetroparkova. Jedan od najvažnijih elemenata je jarbol na koji je postavljena turbina. Treba vam nekoliko ili čak nekoliko hiljada zlota. Zauzvrat, montaža i montaža jarbola i turbine, kao i povezivanje uređaja na električni sistem, košta od 10.000 do 30.000 PLN, što je prilično mnogo. Ako želimo da sačuvamo struju za kasnije, moramo razmišljati i o posebnom sistemu za skladištenje energije. Dakle, baterije ce ovde biti neophodne. Uvek treba dodati dodatne troškove, na primer za održavanje i servis turbine. Istovremeno, podsetimo se da se veliki finansijski izdaci koji moraju nastati mogu malo smanjiti, čemu ce pomoci subvencije i poreske olakšice.
Gde u Poljskoj vredi graditi kucne vetroturbine?
Pre nego što se odlučimo za izgradnju kucne vetroturbine, prvo treba da saznamo kakvi su vetrovi uslovi na datom području, a tačnije kolika je prosečna godišnja brzina vetra u regionu. Ako je niska, ispod 2,5 m/s, takva investicija možda nece biti isplativa. Međutim, takvi uslovi se javljaju uglavnom u južnoj Poljskoj. Situacija je definitivno bolja u severoistočnoj Poljskoj, gde su veliki, otvoreni prostori. Međutim, najbolje mesto je - što nije iznenađujuce - na Baltičkom moru. Prosečne brzine vetra su ovde vece nego u drugim delovima zemlje.
S druge strane, potencijal vetroparka je moguce iskoristiti svuda, ne samo na severu. Da bi se to desilo, moramo znati kako da što bolje iskoristimo lokaciju naše parcele. Ovde postoji nekoliko važnih pravila. Jedna od njih se tiče postavljanja iznad krova zgrade, koja je najčešce najveca prepreka strujanju vetra. Isto cemo reci i za udaljenost od kuce. Turbina treba da bude prilično blizu (do oko 10 m) kako bi se izbegla refleksija vetra sa površine zgrade. S druge strane, radi i mnogo veca udaljenost - preko 40 metara. Neki ljudi postavljaju ovu instalaciju i na krov zgrade. Vetroelektrane se ni pod kojim uslovima ne mogu instalirati u blizini nebodera, u gustim zgradama na maloj nadmorskoj visini ili u dolinama.
Zanimljiv podatak u kontekstu postavljanja turbine je da 70% vetrova u Poljskoj duva sa zapada, tako da ne bi trebalo da bude prepreka iz ovog pravca. Zbog toga je vetrenjaču bolje postaviti na zapadnoj nego na istočnoj strani. Uzimajuci ovo u obzir, javite nam da je visoka šuma na manje od 200 metara zapadno od vetroparka veoma nepovoljna, što praktično isključuje smisao ove investicije. Ne zaboravimo na pravna pitanja, posebno u pogledu uslova razvoja i plana prostornog uređenja. Jednako važna je i građevinska dozvola, u skladu sa odredbama građevinskog zakona.
Rad kucnog vetroparka sa skladištem energije
Kucni vetropark je savršeno rešenje, zahvaljujuci kome dobijamo još više kada ga kombinujemo sa objektom za skladištenje energije. Na taj način cemo obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom bez obzira na promenljivost vremenskih uslova. Kako to funkcioniše? Kako ova dva sistema funkcionišu zajedno?
Naravno, sve počinje generisanjem energije kroz vetroturbinu. On pretvara kinetičku energiju vetra u električnu. Naizmenična struja se pretvara u jednosmernu (pomocu invertora, kao u fotonaponskim), tako da se može uskladištiti u litijum-jonskim baterijama ili drugim vrstama baterija. Kada se potražnja za energijom poveca ili proizvodnja energije vetra nije dovoljna, sistem automatski crpi energiju iz skladišta. Sa skladištenjem energije, možemo upravljati energijom tako što cemo pratiti njenu proizvodnju i potrošnju u realnom vremenu. Ovo omogucava maksimalnu optimizaciju korišcenja resursa.
Energija vetra u domacinstvima je ogroman potencijal koji vredi iskoristiti! Vetroelektrana ce nam omoguciti da uživamo u besplatnoj energiji tokom cele godine!