Klima uređaji se dugo doživljavaju kao uređaji za hlađenje vazduha u vrucim danima. Neki ljudi se secaju vremena kada je klima uređaj dizajniran samo za hlađenje. Dugi niz godina, klima uređaji se mogu koristiti i za zagrevanje prostorija. Praktično svaka split jedinica je opremljena reverzibilnom toplotnom pumpom, što znači da se njen rad može obrnuti. Upravo ova karakteristika otvara vrata novoj upotrebi klima uređaja, posebno u periodima nižih temperatura.
Proverite klima uređaje sa funkcijom grejanja u Onninen veletrgovcu
Konstrukcija i princip rada klima uređaja
Najvažniji elementi koji omogucavaju uređajima da obavljaju osnovnu funkciju hlađenja ili grejanja su:
-
četvorosmerni ventil, - kompresor,
- element za proširenje,
- izmenjivač (isparivač/kondenzator)
- lepeza.
U unutrašnjoj jedinici:
- izmenjivač (kondenzator/isparivač)
- lepeza.
Izmenjivači unutrašnje i spoljašnje jedinice sobnog klima uređaja , u zavisnosti od režima rada, naizmenično se nazivaju isparivačem ili kondenzatorom.
- Isparivač - u njemu faktor isparava u gasovito stanje, ispuštajuci hladan vazduh u vazduh
- Kondenzator - u njemu se rashladno sredstvo kondenzuje u tečno stanje, oslobađajuci toplotu u vazduh
U praksi se za krajnjeg korisnika dodeljivanje izabranog režima rada (hlađenje/grejanje) jedinici vrši preko odgovarajuceg dugmeta na kontroleru.
U zavisnosti od podešene šeme, četvorosmerni ventil usmerava rashladno sredstvo u kondenzator. Kod hlađenja, spoljna jedinica je kondenzator. U slučaju procesa grejanja, unutrašnja jedinica postaje kondenzator.
Princip rada klima uređaja u procesu hlađenja
Rashladno sredstvo se kompresuje u kompresoru, gde se povecavaju i pritisak i temperatura rashladnog sredstva. Zatim se topli medijum preusmerava na 4-smerni ventil, koji određuje smer protoka medijuma, a time i režim rada hlađenja/grejanja. U slučaju režima hlađenja, medijum se pumpa u izmenjivač (kondenzator) spoljašnje jedinice. Cirkulacija vazduha u izmenjivaču (kondenzatoru) se forsira ventilatorom, toplota iz rashladnog sredstva se prenosi na spoljašnji vazduh, a gas se kondenzuje i pretvara u tečnost.
Tečnost ulazi u ekspanzioni element (kapilarni ili elektronski ekspanzioni ventil EEV), kroz koji se medijum prigušuje - njegov pritisak i temperatura su značajno smanjeni. Ohlađeni tečni medijum se dovodi u izmenjivač unutrašnje jedinice (u ovom slučaju isparivač). Unutrašnja jedinica je opremljena ventilatorom koji primorava cirkulaciju vazduha. Rashladno sredstvo, isparavajuci na izmenjivaču (isparivaču), ispušta hladnocu u vazduh unutar prostorije, čime vrši funkciju hlađenja. U isto vreme, medijum se zagreva toplim vazduhom koji ventilator uvlači iz prostorije i stoga u početku menja svoje stanje u gas. Zatim se vraca u kompresor i proces se ponavlja.
Princip rada klima uređaja u procesu grejanja
U režimu grejanja , kucni klima uređaj radi u suprotnom smeru. Rashladno sredstvo se kompresuje u kompresoru spoljne jedinice, gde se njegova temperatura povecava. Zatim se topli medijum preusmerava na 4-smerni ventil, koji određuje smer protoka medijuma, a time i režim rada hlađenja/grejanja.
U slučaju režima grejanja, medijum se pumpa direktno u izmenjivač unutrašnje jedinice (kondenzator). Ventilator ugrađen u unutrašnju jedinicu forsira cirkulaciju vazduha u kondenzatoru, a toplota iz rashladnog sredstva se oslobađa u prostoriju, dok se gas kondenzuje i pretvara u tečnost (i dalje pod visokim pritiskom). Tečni gas u obliku tečnosti ulazi u ekspanzioni element spoljašnje jedinice, koji može biti kapilarni ili EEV termostatski ekspanzioni ventil. Tečnost se gasi da bi se smanjio njen pritisak i temperatura. Rashladno sredstvo se dovodi u isparivač spoljašnje jedinice. Ventilator prisiljava cirkulaciju vazduha na isparivaču. Rashladno sredstvo se zagreva spoljašnjim vazduhom i pretvara se u gas. Zagrejani gasoviti rashladni fluid se vraca u kompresor jedinice, gde se ponovo kompresuje, povecavajuci njegovu temperaturu. Proces se ponavlja.
Proverite klima uređaje sa funkcijom grejanja u Onninen veletrgovcu
Grejanje na klimu u prelaznom roku
Klima uređaji sa funkcijom grejanja su savršeno rešenje u prelaznim periodima (prolece/jesen), kada spoljna temperatura nije ekstremno niska. Korišcenjem ovog rešenja možemo značajno odložiti puštanje glavnog izvora toplote u jesen ili ga isključiti ranije u prolece.
Klima uređaj kao dodatak alternativnom izvoru toplote
Ovo rešenje ce takođe dobro funkcionisati kao dopuna postojecem izvoru toplote. Na primer, posle dužeg odsustva zimi, pre nego što glavni izvor toplote zagreje prostoriju (naročito kod podnog grejanja, koje se odlikuje velikom toplotnom inercijom), klima ce brzo podici temperaturu na udobnu. U slučaju kvara gasnog kotla, kotla na čvrsto gorivo ili toplotne pumpe, klima uređaj sa funkcijom grejanja ce sačuvati situaciju za vreme popravke.
Pravilna ugradnja spoljne jedinice
Vredi napomenuti da spoljnu jedinicu ne treba postavljati prenisko. Dok je ovo malo važno leti zbog procesa hlađenja, zimi postoji rizik da bude pokriven snegom. Pored toga, voda koja se ispušta iz posude za kapanje opremljena grejačem može da se smrzne ispod uređaja. Kao rezultat dugotrajnih mraza, led se akumulira, što predstavlja pretnju za uređaj koji se nalazi iznad. Vrijedno je koristiti dodatni grejni kabl u cevi za odvod kondenzata iz posude za kapanje.
Izbor parametara klima uređaja za grejanje
Pre svega, morate odgovoriti na pitanje: kako nameravate da koristite uređaj? Odabracemo klima uređaj koji je namenjen samo za hlađenje i drugi ako se koristi i za grejanje. Ovde cemo se fokusirati na aspekte koje treba da uzmemo u obzir pri izboru klima uređaja koji ce grejati prostorije čak i na temperaturama ispod nule.
Komplet za rad tokom cele godine u funkciji grejanja je set grejača, koji uključuje grejač kartera kompresora i grejač posude za kapanje. Glavna svrha grejača kartera je da obezbedi odgovarajucu radnu temperaturu ulja ili masti u kompresoru, posebno pri niskim temperaturama okoline. Zagrevanje ulja pomaže da se obezbedi fluidnost i fleksibilnost mehanizama unutar kompresora, što može biti posebno važno kada se kompresor pokrece u hladnim uslovima. Radi kada uređaj ne radi i kada je spoljna temperatura ispod 1°C. Ovaj grejač sprečava nakupljanje vlage i kondenzacije unutar kompresora, što može dovesti do korozije i problema sa performansama ili izdržljivošcu jedinice. Bez obzira na izabrani režim rada klima uređaja, u sistemu (isparivaču) se formira kondenzat koji se mora isprazniti iz sistema.
U procesu grejanja, spoljna jedinica je isparivač. A ovde, zimi, potreban je grejač posude za kapanje kako bi se sprečilo zamrzavanje kondenzata. Kondenzat se takođe formira, ili možda prvenstveno, u procesu odmrzavanja izmenjivača. Klima uređaj prelazi na funkciju hlađenja i zagreva rebra izmenjivača toplim vazduhom. Bez grejača, rizik od smrzavanja i nagomilavanja leda je visok i može oštetiti uređaj. Prilikom izbora klima uređaja, vredi proveriti da li je takav set celogodišnjeg rada standardan sa uređajem ili se mora posebno kupiti.
Energetska klasa uređaja i efikasnost
Prilikom ispitivanja ovih parametara, najbolje je analizirati tehnički list i energetsku oznaku uređaja. Klasa energetske efikasnosti za klimatizaciju se krece od D do A+++. Klasa A označava energetski najefikasniji uređaj. Ovde je vredno napomenuti da isti uređaj može imati različitu energetsku klasu u funkciji hlađenja i drugu u funkciji grejanja. Drugi važan parametar koji treba uzeti u obzir pri izboru klima uređaja je SCOP vrednost.
Može se naci u tehničkom listu uređaja i određuje odnos između efikasnosti grejanja i potrošnje električne energije. Za izračunavanje SCOP indeksa uzima se u obzir rad klima uređaja na 4 različite spoljne temperature -7°C / 2°C / 7°C / 12°C i izvlačenjem ponderisanog proseka iz odgovarajuce formule dobijamo sezonsku energetsku efikasnost za grejanje. Dakle, ako je SCOP 3,6, to znači da ce u proseku od 1 kV električne energije dati klima uređaj proizvesti čak 3,6 kV toplotne energije. Ukratko, što je veci SCOP, to je klima uređaj efikasniji i štedljiviji.
Proverite klima uređaje sa funkcijom grejanja u Onninen veletrgovcu